Ево, јема девет годин дана,
Пасао сан и овце и јањце,
Нисан је се ни рукон додија,
Јер сан мисли да ће бити моја,
Али моја али брајна мога; 5
Невирница пошла за другога,
За сусида душманина мога,
Још ме зове за винчана кума!
Не могу јон бити кум од јада...
Кума моја чеда не имала, 10
Ако ли га и имати будеш
Да би ти се змијон он створио,
Милу мајку за срце ујио!
Ој невиро, да би те не било!
