Kad se ženi Vlašić junak dobar
U Primorju s Primorkom divojkom;
Kad je bilo, da je vodi doma,
On joj stavja konja nejahana.
Pri neg mlada nogu podmetnula, 5
A pod njom se konjic podlomio
Od težine Primorke divojke.
Smislil se je Vlašić junak dobar,
Smislil se je, ča će učiniti;
On joj kuje kola od olova, 10
Pri' njih stavja dvanaste volova.
Kola puču, a volovi muču
Od težine Primorke divojke.
Kad su mladi na dvorove došli,
Na kuli su vrata devetera, 15
Ma kroz n'jedna ulisti ne mogla.
Smislil se je Vlašić junak dobar,
Smislil se je, ča će učiniti;
„Počme vajat kulu na kantunu[1],
Da bi mlada na žingov[2] uligla. 2
Kad je bilo od večere vrime,
Išli jesu večer večerati:
Izila je do tri prošenice,
Svako biše od tri kvarte[3] šenice,
I popila tri kondira vina, 25
I izila vola velikoga,
Još je svojem svekru govorila:
„Borme, svekru, lošo večerala!
Da je ovo u mile mi majke,
Ovo bi mi po večeri[4] bilo." 30
Svekarv nevi svojoj govorio:
„Muči, neve, sutra ćemo boje[5];
Ubit ćemo ovcu jalovicu,
Tebi, neve, samoj polovicu."
Kad je bilo noći o polnoći, 35
Počme vikat Vlašić junak dobar:
„Aoh meni, moja mila majko!
Ko je ovdi od roda mojega,
O1 od moga ol divojčinoga,
Poduši me noga divojčina." 40
Svak to čuje, svak poluge vuče,
A star svekarv staru gredetinu.
Da podignu nogu divojčinu.
Kad je bili osvanuo danak,
Svekarv nevi svojoj govorio: 45
„Pojdi, neve, čuvat vinograde!"
Ča je devet braće zakopalo.
To u uru neve pozobala,
Još je svojem svekru poručila:
„O moj svekru, moje dobro velo! 50
Ako ću ti čuvat vinograde,
Pošji[6] meni na vinograd grozja!"
Svekarv nevi svojoj poručio:
„Pojdi, neve, otkle si i došla!
Nisi za me ni za sina moga!" 55
Petar Ražević, br. 35. Iz Starigrada na otoku Hvaru.
Hrvatske narodne pjesme, knjiga šesta, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio drugi, Ženske pjesme, sveska druga, Pričalice i lakrdije, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, izdanje "Matice hrvatske", Tisak dioničke tiskare, 1914. str. 233-234.
