Кад се жени Влашић јунак добар
У Приморју с Приморком дивојком;
Кад је било, да је води дома,
Он јој ставја коња нејахана.
При нег млада ногу подметнула, 5
А под њом се коњиц подломио
Од тежине Приморке дивојке.
Смислил се је Влашић јунак добар,
Смислил се је, ча ће учинити;
Он јој кује кола од олова, 10
При' њих ставја дванасте волова.
Кола пучу, а волови мучу
Од тежине Приморке дивојке.
Кад су млади на дворове дошли,
На кули су врата деветера, 15
Ма кроз н'једна улисти не могла.
Смислил се је Влашић јунак добар,
Смислил се је, ча ће учинити;
„Почме вајат кулу на кантуну[1],
Да би млада на жингов[2] улигла. 2
Кад је било од вечере вриме,
Ишли јесу вечер вечерати:
Изила је до три прошенице,
Свако бише од три кварте[3] шенице,
I попила три кондира вина, 25
I изила вола великога,
Још је својем свекру говорила:
„Борме, свекру, лошо вечерала!
Да је ово у миле ми мајке,
Ово би ми по вечери[4] било." 30
Свекарв неви својој говорио:
„Мучи, неве, сутра ћемо боје[5];
Убит ћемо овцу јаловицу,
Теби, неве, самој половицу."
Кад је било ноћи о полноћи, 35
Почме викат Влашић јунак добар:
„Аох мени, моја мила мајко!
Ко је овди од рода мојега,
О1 од мога ол дивојчинога,
Подуши ме нога дивојчина." 40
Свак то чује, свак полуге вуче,
А стар свекарв стару гредетину.
Да подигну ногу дивојчину.
Кад је били освануо данак,
Свекарв неви својој говорио: 45
„Појди, неве, чуват винограде!"
Ча је девет браће закопало.
То у уру неве позобала,
Још је својем свекру поручила:
„О мој свекру, моје добро вело! 50
Ако ћу ти чуват винограде,
Пошји[6] мени на виноград грозја!"
Свекарв неви својој поручио:
„Појди, неве, откле си и дошла!
Ниси за ме ни за сина мога!" 55
Петар Ражевић, бр. 35. Из Стариграда на отоку Хвару.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 233-234.
