Kad u sveti Franu
Jutrenja zvonaše,
Prilipa se Mare
Dušicom diljaše.
Kad su je na sridu 5
Od kuće iznili,
Onda svaki krajak
Od kuće procvili!
Leži na srid kuće
Kano bor i jela, 10
Na nje rusoj glavi
Sjaje kruna vela
Kruna od bisera
Neizmirna blaga,
Ti poslidnji darak 15
Njezinoga draga.
Zlatna kanijela
Na nje bilon vratu,
A na rukan kamen
Vas u suvon zlatu. 20
Na njoj je brnica
Modra latižina,
Po njoj zlatni galun,
Lakat od cekina.
Od štametne tange 25
Na njoj su bičvice,
Što jon darovale
Vime drugarice.
Na njoj su postolci
Zlatniman takima, 30
Ki bi pristojali
Istin gospojima.
Kad su je iznili
Van kuće nogami,
Mnogi se mladići 35
Obliše suzami.
Oni isti monci
Ki Maru nasjaše,
Niza bilo lice
Suze prolivaše. 40
Kad su je iznili
Vanka bila dvora,
Cvićen obavita
Kano liti gora,
Za njon majka grede 45
Kano golubica,
Cvileć i plačući
Kano kukavica:
Volila bi, dušo,
Da m' umrla Vice, 50
Vengo dragoj Mari
Potamnilo lice.
A kad se od tuge
Majka prinemože,
Kliknuše mladići: 55
Vrati jon ćer, Bože!
Vesel' se, vesel' se,
Pločo mramorita,
Pod tobon će leći
Mare plemenita! 60
O crna zemjice,
Ne ispij jon lice,
Ne budi jon ledna
O tavna grobnice!
