Кад у свети Франу
Јутрења звонаше,
Прилипа се Маре
Душицом диљаше.
Кад су је на сриду 5
Од куће изнили,
Онда сваки крајак
Од куће процвили!
Лежи на срид куће
Кано бор и јела, 10
На ње русој глави
Сјаје круна вела
Круна од бисера
Неизмирна блага,
Ти послидњи дарак 15
Њезинога драга.
Златна канијела
На ње билон врату,
А на рукан камен
Вас у сувон злату. 20
На њој је брница
Модра латижина,
По њој златни галун,
Лакат од цекина.
Од штаметне танге 25
На њој су бичвице,
Што јон даровале
Виме другарице.
На њој су постолци
Златниман такима, 30
Ки би пристојали
Истин госпојима.
Кад су је изнили
Ван куће ногами,
Многи се младићи 35
Облише сузами.
Они исти монци
Ки Мару насјаше,
Низа било лице
Сузе проливаше. 40
Кад су је изнили
Ванка била двора,
Цвићен обавита
Кано лити гора,
За њон мајка греде 45
Кано голубица,
Цвилећ и плачући
Кано кукавица:
Волила би, душо,
Да м' умрла Вице, 50
Венго драгој Мари
Потамнило лице.
А кад се од туге
Мајка принеможе,
Кликнуше младићи: 55
Врати јон ћер, Боже!
Весел' се, весел' се,
Плочо мраморита,
Под тобон ће лећи
Маре племенита! 60
О црна земјице,
Не испиј јон лице,
Не буди јон ледна
О тавна гробнице!
