Прави ми, ружице, смирно те ја молим

Прави ми, ружице, смирно те ја молим
Писац: Шишко Менчетић

339. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Перица.

* * *

Прави ми, ружице, смирно те ја молим,
   зач имаш тужице, нека се јур болим,
ер виђу тва младос да ћути дресел'је,
   ка бијеше прî радос и рајско весел'је.
Рачи ми, цвите, рећ једа сам ча ја крив, 5
   зашто, дим, на свит већ не бих рад стати жив;
јер када назиру присвитал твој образ,
   срдачцем умиру и копним како мраз.
Цић који час мене гди видиш, тај хрло,
   како цвит ки вене, приклониш тве грло; 10
а сад се потужи, личца ти помрче,
   тер твому јур слузи мни да се на њ срче.

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.