Прави ми, ружице, смирно те ја молим

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Прави ми, ружице, смирно те ја молим
Писац: Шишко Менчетић
339. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Перица.


Прави ми, ружице, смирно те ја молим




Прави ми, ружице, смирно те ја молим,
   зач имаш тужице, нека се јур болим,
ер виђу тва младос да ћути дресел'је,
   ка бијеше прî радос и рајско весел'је.
Рачи ми, цвите, рећ једа сам ча ја крив, 5
   зашто, дим, на свит већ не бих рад стати жив;
јер када назиру присвитал твој образ,
   срдачцем умиру и копним како мраз.
Цић који час мене гди видиш, тај хрло,
   како цвит ки вене, приклониш тве грло; 10
а сад се потужи, личца ти помрче,
   тер твому јур слузи мни да се на њ срче.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.