Črez tu črnu goru bistra voda teče,
na njoj mi divojka bele rube pere.
Poda njom je pala mala uska staza,
po njoj mi se šeće junak neženjeni.
»Ča divojka, delaš na toj bistroj vodi?« 5
»»Ovo si ga perem tvojoj majki rube,
rube tvojoj majki, jolčene košulje,
jolčene košulje, svilom našivene.««
»Ča, divojka, misliš, to nikdar ne bude!«
»»Ovo su ti, junak, dva široki puti: 10
po jednom ćeš ti pojt, po drugom ću ja pojt,
pak ćemo se, junak, lako razdružiti:
za tobom junakom zeleno će zgnjiti,
za manom divojkom suho zeleniti.
Kad pojdeš uz naš dvor, ne poglej na naš dvor, 15
ne poglej ti na naš, ne ću ni ja na vaš,
pak ćemo se, junak, lako pozabiti!«
