Чрез ту чрну гору бистра вода тече,
на њој ми дивојка беле рубе пере.
Пода њом је пала мала уска стаза,
по њој ми се шеће јунак нежењени.
»Ча дивојка, делаш на тој бистрој води?« 5
»»Ово си га перем твојој мајки рубе,
рубе твојој мајки, јолчене кошуље,
јолчене кошуље, свилом нашивене.««
»Ча, дивојка, мислиш, то никдар не буде!«
»»Ово су ти, јунак, два широки пути: 10
по једном ћеш ти појт, по другом ћу ја појт,
пак ћемо се, јунак, лако раздружити:
за тобом јунаком зелено ће згњити,
за маном дивојком сухо зеленити.
Кад појдеш уз наш двор, не поглеј на наш двор, 15
не поглеј ти на наш, не ћу ни ја на ваш,
пак ћемо се, јунак, лако позабити!«
