Pokle sam kroz ljubav pun smrtna nemira

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Pokle sam kroz ljubav pun smrtna nemira
Писац: Динко Златарић





PJESAN XLV.


   Pokle sam kroz ljubav pun smrtna nemira
i ginem kako plav ku more proždira,
   meni će nenavis gorki trud prikratit
i tužnu smirit svis i pokoj drag vratit.
   Veće krat ja ovoj ukazah očito 5
ljuveni oganj moj ki gori skrovito.
   Vidiv ga, silosti veljoj se začudi,
ni zatoj milosti u srcu probudi.
   Još dugo služenje budući njoj stvoril
jeda sam smiljenje koje vik izdvoril? 10
   neg sve što dostojah tolika godišta,
odnese vihar plah i sve bi od ništa.
   Što činim? što čekam? evo već pravedno
nepravi glasim plam, s koga mrem neredno,
   i trg sam zle uze kim svezan stojeći 15
prolijevah sveđ suze slobodu želeći.
   Toli je s neba zgar odluka, da meni,
ne ljubeć lijepu stvar, živiti dano ni?
   Može bit još mlados vrjedniju obljubim,
kojoj će bit rados da se tač ne zgubim, 20
   koja će požalit jadovnu boljezan
i mene pohvalit i moju ljuvezan.



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.190, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.