Po polju ruža procvala,
Samo jedna staza ostala,
Kuda moj dragi prolazi,
Pa i dobra konja provodi.
Gleda ga draga s pendžera, 5
Gledajuć mu „srce" govori:
„Dodji mi dragi na pendžer,
Da ti kažem svoje jadove.
Uvedi đogu u bašću,
Pa ga sveži ruži za granu. 10
Uzpni se, dragi, na pendžer,
Da ti kažem svoje jadove:
Sada mene majka udaje;
Dušica se s tielom razstaje."
Stade se zora svićati, 15
Stade dragi đogu spremati.
S pendžera mu draga govori:
„Zar i ti, dragi, polaziš,
A i mene mladu ostavljaš,
Pod ovakim dragim bremenom 20
Djevojačkim, srce, imenom?"
A dragi joj, „dušo“, govori:
„Počekaj me noći po noći,
Doći ću te, srce, voditi."
Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, sakupio i na sviet izdao Kamilo Blagajić, U Zagrebu. U komisionalnoj nakladi akademijske knjižare Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch). Tisak dioničke tiskare. 1886., str. 22-23.
