По пољу ружа процвала,
Само једна стаза остала,
Куда мој драги пролази,
Па и добра коња проводи.
Гледа га драга с пенџера, 5
Гледајућ му „срце" говори:
„Додји ми драги на пенџер,
Да ти кажем своје јадове.
Уведи ђогу у башћу,
Па га свежи ружи за грану. 10
Узпни се, драги, на пенџер,
Да ти кажем своје јадове:
Сада мене мајка удаје;
Душица се с тиелом разстаје."
Стаде се зора свићати, 15
Стаде драги ђогу спремати.
С пенџера му драга говори:
„Зар и ти, драги, полазиш,
А и мене младу остављаш,
Под оваким драгим бременом 20
Дјевојачким, срце, именом?"
А драги јој, „душо“, говори:
„Почекај ме ноћи по ноћи,
Доћи ћу те, срце, водити."
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 22-23.
