Košuta priplaha po gori zeleni
gorčega uzdaha vičući ne čini,
skladaje tužicu, prieku smrt videći,
naljepnu strilicu pri srcu noseći,
kad lovac prihitar rani ju iz krova,5
ter plaši jak vjetar, od tužnieh jadova:
i plaši i biesni, ne imavši pokoja,
jeda ju s boljezni rastavi čes koja,
jeda li neboga gdi najđe koju vil,
srdačea van svoga da joj podre jadan stril, 10
pelinkom i rutom pak da bi taj vila
i ljutiem skrobutom ranu joj povila:
kako ja svaki čas ki željno uzdišem
i k nebu vapeć glas skrušeno podižem,
nebeske kriposti da vide i čuju,15
u veljoj žalosti kako ja tuguju,
jadovno i plačno suzice roneći
i uzdah intačno velmi se boleći.
Za-č su dni skončani, a prieši smrt prieka,
vaj da me izrani strelicom bez lieka.20
Nu se ja ne boju od smrtne naravi,
dušicu da moju od tila rastavi;
nit tužno ja cvielim, da me je vajmeh strah
gdi s tielom duh dielim a tielo gre u prah;
ner trudim cvieleći, za-č ne ima pokoja25
u sebi misleći jadovna svies moja,
i ob dan i ob noć, o slavni bože moj,
kako ću tamo doć ja griešni prid hip tvoj!
Za-č množi govore: trudno je tamo prit,
u nebeske dvore blaženstvo toj dobit,30
gdi jedva sahranjen pravedan bit može,
a kamo tko je ranjen zlobami, moj bože,
kako ja vas zloban, ki niesam na svieti
k nebesom podoban me oči prostrieti.
A kamo da reku, Jesuse slatki moj,35
čin' milos da steku pri tebi, ki sam tvoj!
Nu vajmeh, odkoli Jesuse moj pridrag
na križu krv proli, viseći go i nag,
milosti blažene gdi vajtneh ne skrati,
tvom krvi da mene ti budeš oprati:40
ja neću izgubit ufan'je nikadar,
da me neć obljubit kako sve dragu stvar.
Po vas dan i svu noć biesneći tiem hrlim,
da tvoj križ za svu moć skrušeno zagrlim,
i tebe Jesuse na križu viseći45
u plačne me suze jadovno cvileći,
da moj plač priljuti i od suza usilos
bude te prignuti na ljubav i milos,
da na moj smrtni dan, kad pride vječna noć,
čist, suzom vas opran, prida te budu doć.50
