Кошута приплаха по гори зелени
горчега уздаха вичући не чини,
складаје тужицу, приеку смрт видећи,
наљепну стрилицу при срцу носећи,
кад ловац прихитар рани ју из крова,5
тер плаши јак вјетар, од тужниех јадова:
и плаши и биесни, не имавши покоја,
једа ју с бољезни растави чес која,
једа ли небога гди најђе коју вил,
срдачеа ван свога да јој подре јадан стрил, 10
пелинком и рутом пак да би тај вила
и љутием скробутом рану јој повила:
како ја сваки час ки жељно уздишем
и к небу вапећ глас скрушено подижем,
небеске крипости да виде и чују,15
у вељој жалости како ја тугују,
јадовно и плачно сузице ронећи
и уздах интачно велми се болећи.
За-ч су дни скончани, а приеши смрт приека,
вај да ме израни стрелицом без лиека.20
Ну се ја не боју од смртне нарави,
душицу да моју од тила растави;
нит тужно ја цвиелим, да ме је вајмех страх
гди с тиелом дух диелим а тиело гре у прах;
нер трудим цвиелећи, за-ч не има покоја25
у себи мислећи јадовна свиес моја,
и об дан и об ноћ, о славни боже мој,
како ћу тамо доћ ја гриешни прид хип твој!
За-ч множи говоре: трудно је тамо прит,
у небеске дворе блаженство тој добит,30
гди једва сахрањен праведан бит може,
а камо тко је рањен злобами, мој боже,
како ја вас злобан, ки ниесам на свиети
к небесом подобан ме очи простриети.
А камо да реку, Јесусе слатки мој,35
чин' милос да стеку при теби, ки сам твој!
Ну вајмех, одколи Јесусе мој придраг
на крижу крв проли, висећи го и наг,
милости блажене гди вајтнех не скрати,
твом крви да мене ти будеш опрати:40
ја нећу изгубит уфан'је никадар,
да ме нећ обљубит како све драгу ствар.
По вас дан и сву ноћ биеснећи тием хрлим,
да твој криж за сву моћ скрушено загрлим,
и тебе Јесусе на крижу висећи45
у плачне ме сузе јадовно цвилећи,
да мој плач приљути и од суза усилос
буде те пригнути на љубав и милос,
да на мој смртни дан, кад приде вјечна ноћ,
чист, сузом вас опран, прида те буду доћ.50
