Pjesanca djevici sedma

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pjesanca djevici
Писац: Мавро Ветрановић


Pjesanca djevici



[Svijes se moja vaj podira]
   po sve hipe i sve čase,
   po visinah gdi razbira
   nad oblaci rajske glase;
sve tužice i boljezni5
   ter zabivam . . . pravi,
   razbiraje ove pjesni
   pune slasti i ljubavi,
u visinah sa svijeh strana
   gdi te pjesni svuda stoje:10
   zdrava majko izabrana,
   vječna dijevo i gospoje.
Er sve zvijezde sad po sebi
   i sva zemlja još s nebesi
   klanjaju se smjerno tebi,15
   zač dostojna slave jesi.
Još pjesance te govore:
   oj človječe, svak se spravi,
   i ostali svaki stvore,
   ter tu dijevu s nami slavi.20
Zač se slava njoj pristoji,
   ar je sama taj djevica,
   proslavljena koja stoji
   vrh svijeh žena i kraljica;
ter ju slavom bog umnoži,25
   da je suncem odjevena,
   i mjesec je nje podnoži
   i zvijezdama okrunjena.
U krunici toj na glavi
   jošte gori dragi kamen,30
   od milosti i ljubavi
   u komu je živi plamen.
Iz kamenka iz dragoga
   još svitlosti te ishode,
   od narava prislavnoga35
   ter prosvijetle sve narode.
Tijem srdačce sada moje
   od vesel'ja plaho bijesni,
   slišajući, o gospoje,
   po visinah rajske pjesni.40
Duša moja tijem se sada
   od radosti i ljubavi
   u vesel'ju sva raspada,
   da se s tijelom prije rastavi,
nad oblake kad uzleti,45
   kada s tilom svit ostavi,
   gdi su tamo dusi svet i
   da te uvijek š njimi slavi.
Nedostojan nu se čuju,
   o djevice i gospoje,50
   tamo grješnik da putuju,
   rad velike zlobe moje.
Zatoj molim tebe slatko,
   o djevice priblažena,
   milostiva božja majko,55
   ugledaj me poražena,
ter pomoli sinka tvoga,
   slavna dijevo i gospoje,
   da ne gleda grijeha moga
   ni ostale zlobe moje;60
da tvoj sinak po milosti,
   o djevice, plač moj čuje,
   neka zlobe moje prosti
   i neka me pomiluje.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 444 године.