Pjesanca Jesusu prva

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pjesanca Jesusu
Писац: Мавро Ветрановић


Pjesanca Jesusu



Trudno gre, govore, kada je tmasta noć,
   samomu proz gore bez dobre družbe proć,
najliše tko je pješ, bez jasna mjeseca,
   i putu nije vješ', gdi (je) gusta zelenca.
Velik trud još prave i muku na svieti,5
   korienak koštrave iz dubin podrieti.
Veća je još muka plah vihar tjeriti
   i lačahna vuka s kozlići miriti.
Bez plavi trud je prit pučinom valove
   i gori pitomit u oblacieh valove;10
i gdi su još lavi, trudno je lugom proć,
   telesnoj ljubavi trudnije vrha doć.
S trudom je tužica vidjeti gdi cvieli
   za bracem sestrica, kad ih smrt razdieli;
meu žalos još svaku trudno je vidjeti15
   žalostivu majku gdi cvieli u sjeti,
velmi boljezniva gdi mrtvo na krioce
   suzami polieva jedino djetece.
Ljuta je još strila i čemer krvavi,
   dva draga i mila kada smrt rastavi.20
Trudi su bez broja, ke zbrojit po vas viek
   ne može svies moja ni drugi živ človjek,
Jesuse moj slatki, gdje si ti u trudu,
   pri kom je trud svaki na svieti za ludu.
Ti s' ranjen, ti s' izbjen i ti si za ljubav25
   na križu tuj pribijen vas ranav i krvav,
gdi si se raskrilio, ljubavi velika,
   i dragu krv prolio za mene grješnika.
A ja sam zloban vas ter trudim vrhu svieh
   predaje svaki čas, zapleten u griesieh;
za-č onaj vječna noć i oni strmen jaz30
   prieti mi za svu moć svaki hip i svak čas,
da moj duh rasevieli u vječnoj tamnosti,
   i da me razdieli s vjekuštom radosti.
Ter daleč moja svies sebe van zahodi,
   jak da ju manen bies planinom zavodi,35
u sebi misleći i ob dan i ob noć:
   komu ću priteći, da mi je na pomoć?
Nu najti ja sada ne mogu nikoga,
   da mene od jada slobodi vječnoga,
razmi sam od suza kladenac proliti.40
   i tebe Jesusa raspeta moliti,
jeda se ljuvezni put mene obratiš,
   ter moje boljezni i moj trud prikratiš.
Tiem naglim i hrlim s grozniemi suzami,
   da tvoj križ zagrlim objema rukami,45
i plačno ja grozim, cvileći u suze,
   da milos isprosim od tebe Jesuse,
da ljubav taj tvoja po veljoj milosti
   me zledi bez broja i moj grieh oprosti;
kad zaspim mrtvi san i ostavim taman sviet,50
   od zloba svieh opran da budu k tebi prit.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 444 године.