Пјесанца Јесусу прва

Извор: Викизворник
Пјесанца Јесусу
Писац: Мавро Ветрановић


Пјесанца Јесусу



Трудно гре, говоре, када је тмаста ноћ,
   самому проз горе без добре дружбе проћ,
најлише тко је пјеш, без јасна мјесеца,
   и путу није вјеш', гди (је) густа зеленца.
Велик труд још праве и муку на свиети,5
   кориенак коштраве из дубин подриети.
Већа је још мука плах вихар тјерити
   и лачахна вука с козлићи мирити.
Без плави труд је прит пучином валове
   и гори питомит у облациех валове;10
и гди су још лави, трудно је лугом проћ,
   телесној љубави трудније врха доћ.
С трудом је тужица видјети гди цвиели
   за брацем сестрица, кад их смрт раздиели;
меу жалос још сваку трудно је видјети15
   жалостиву мајку гди цвиели у сјети,
велми бољезнива гди мртво на криоце
   сузами полиева једино дјетеце.
Љута је још стрила и чемер крвави,
   два драга и мила када смрт растави.20
Труди су без броја, ке збројит по вас виек
   не може свиес моја ни други жив чловјек,
Јесусе мој слатки, гдје си ти у труду,
   при ком је труд сваки на свиети за луду.
Ти с' рањен, ти с' избјен и ти си за љубав25
   на крижу туј прибијен вас ранав и крвав,
гди си се раскрилио, љубави велика,
   и драгу крв пролио за мене грјешника.
А ја сам злобан вас тер трудим врху свиех
   предаје сваки час, заплетен у гриесиех;
за-ч онај вјечна ноћ и они стрмен јаз30
   приети ми за сву моћ сваки хип и свак час,
да мој дух расевиели у вјечној тамности,
   и да ме раздиели с вјекуштом радости.
Тер далеч моја свиес себе ван заходи,
   јак да ју манен биес планином заводи,35
у себи мислећи и об дан и об ноћ:
   кому ћу притећи, да ми је на помоћ?
Ну најти ја сада не могу никога,
   да мене од јада слободи вјечнога,
разми сам од суза кладенац пролити.40
   и тебе Јесуса распета молити,
једа се љувезни пут мене обратиш,
   тер моје бољезни и мој труд прикратиш.
Тием наглим и хрлим с грозниеми сузами,
   да твој криж загрлим објема руками,45
и плачно ја грозим, цвилећи у сузе,
   да милос испросим од тебе Јесусе,
да љубав тај твоја по вељој милости
   ме зледи без броја и мој гриех опрости;
кад заспим мртви сан и оставим таман свиет,50
   од злоба свиех опран да буду к теби прит.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.