Пређи на садржај

Pjesan IV

Извор: Викизворник
Za piru g. Rafa Lukše di Gozze, vlastelina dubrovačkoga
Писац: Игњат Ђурђевић



* * *


Gdi sivaju rajom dvori
   ke za sebe ljubav stvori,
gdi tekuće slasti goje
   od raskoša perivoje,
gdi ljuveni gore plami 5
   travu, cvietje, dub i kami.
od ljubavi tuj božica
   pod drag žuber od slavica
kitnu u sjencu bješe pala
   i medeni san zaspala. 10
Kad veselja pun i mira
   k njoj pristupi bog od pira,
ter veseloj u požudi
   oviem glasom nju probudi:
„Ah kud taštom u pokoju 15
   odi traješ mlados tvoju?
što se kriješ, slavna svuda
   majko slacieh od razbluda?
Eto zgodno nada svieme
   prispjelo je tebi vrieme 20
da raskošam od ljubavi
   božanstvo se tve proslavi.
U onem gradu ki 'е dovika
   slovinskoga čas jezika,
komu jošter od poroda 25
   bi za krunu svo'a sloboda,
gdje su tako liepe vile.
   tako blage, tako mile.
da prid cvietjem od njih lica
   vene trator i ružica, 30
da pri zracieh od njih oči
   tamni sunce sred istoči,
tuj, gdje ljepos stan postavi,
   u mnogoj se čine slavi
gospodičnieh posred mira 35
   plemenita sprave od pira,
er s radostim općenima
   Rafo Maru na stan prima.
On je svake pun kreposti, 40
   ona drage raj ljeposti.
Ah vidje li sunce odvika
   toli uresnieh vjerenika?
Oni liepi, draži i mili
   tako su se zaljubili.
da ne ljubi tač dragoga 45
   golubica druga svoga,
da ne sliedi tako iz gore
   svo'e žudjeno rieka more.
Tač ne dvori u proljetje
   tihi vjetrić drago cvietje. 50
tač ne žude njive plodne
   daž veseli, rose ugodne,
kako se oni sred razblude
   sliede, ljube, dvore i žude.
Danaske se poju pjesni 55
   pričestitoj u ljuvezni
i s igrami razlicima
   pernica se stere njima.
Sjutra ognjeno sunce kada
   zrak ugasi sred zapada, 60
mladac dragi dragu vilu
   ponositom u svjetlilu
s mnogom slavom, s mnogom česti
   na dvore će svo'e dovesti
i u krilu liepe svoje 65
   žudjene će nać pokoje.
Tiem, božice, sa mnom odi
   njih dostojno združit hodi
i okrunit želju njima
   plemenitiem porodima." 70
On umuknu, a božica,
   kojoj sjahu suncem lica,
posmjehnu se i sviet sinu
   nje posmieha kroz vedrinu,
govoreći: „Znam gizdave 75
   tega pira časti i slave.
er tkomu je skrovna dika
   toli vriednieh ljubovnika?"
Kad to izreče, brža od striele
   stupe upravi svo'e vesele 80
i doletje priko mora,
   sred zetova slavna dvora.
Njih pernicu skladno uresi
   cvietim braniem na nebesi:
svo'e sladosti proli svuda 85
   iz mramorna zlatna suda
i svo'om rukom združi naga
   s liepom diklom mladca draga.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.