Pjesan CXXII (Saltijer slovinski)

Pjesan CXXII Писац: Игњат Ђурђевић

Pjesan CXXII

К bogu se utječe i zarica progonstvo koje podnosi po oholosti od neprijatelja.

 

---

   Uzdigoh, bože moj, poglede mê k tebi,
ki stojiš na nebi,
nu ti stan, ti pokoj, ti si raj sam sebi.
   Gosparu svom sluga put rukâ diže oči
i svoj trud svjedoči; 5
jeda tuj svo'ih tugâ ku pomoć zaskoči.
   Raba se obzire gospođi sveđ k rukam,
a pogled naš i plam
k tebi se prostire, dokle se smiliš nam.
   Smili se nam, bože, smiljeno čuj naš glas, 10
prem bo se vrhu nas
pogrde uzmnože i zlobnieh oholas.
   Naš nemir nejma lik, naš cvila duh je sit;
ružni smo na saj svit,
grdeć nas zavidnik bogat i ponosit. 15
   Bud' slavno trojstvo sad, kô s prva slavno bî;
ah da ćes htjela bi
da slava ta nikad pod suncem ne oslabi!

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.