PJESAN 1
Molim te, Zgovore, k onojzi pođi ti
od koje ne more draža mi na sviti
gospođa bit nigdar, hrlo se odpravi
er joj te šljem u dar za bil'jeg ljubavi,
kojojzi vrhu svih, odkoli mene znam, 5
ljuvezan ja nosih, pak što ću riti vam.
S načinom opravi kad prid nju budeš doć,
prvo ju pozdravi od mene sa svu moć,
a pak joj život moj i stan'je me skaži,
i gorki nepokoj, ki mlados mu prži. 10
Ništor joj ne potaj od moje nevolje,
neg joj sve znati daj što uzmož' najbolje.
Ako te nijesam ja s načinom uresil,
reci joj, er cvitja ne imam [ja] od vil,
ni ruže od luga, ni cvitja od livad, 15
negli vaj i tuga u kojijeh živem sad.
Znam, da će po licu tvojemu poznati
jadovnu tužicu ku život moj pati,
najliše prosute kad zgleda kosice,
i suze priljute ke roniš niz lice. 20
I gdi si [s] svijeh strana crnim se pokrio
za boles od rana, koje mi s' vidio.
Zato, mnim, da bolje ona će poznati
sve moje nevolje, neg ih ti skazati,
ter ufam takoga da će te na poklon 25
rad mira tuj moga primiti napokon
i rad me ljubavi držati vijek [s] sobom,
krostoj se odpravi, i pođi, Bog s tobom.
