PJESAN 177
Općeno svak veli, biserna kruno ma,
da na sviet svak želi stvar, koju ne ima,
a do kli jednu stvar tko ima na svieti,
do tle ju nikadar ne bude žel'jeti.
Ja vidim u meni inako toj djelo, 5
kroz ures ljuveni i lice tve bielo.
Za č bo je tebi stan srjed srca srjed moga,
i u noć i u dan nie t' mjesta inoga.
I jer si vazda tuj, za toj te želim ja,
nu misli narav tuj, s ke mi nie pokoja; 10
a sve je uzrok toj sunčani tvoj obraz,
ki bješe vas mir moj, a sad je moj poraz.
Tiem ako pomoći nemož'mi dat' koje,
hotjej mi daj poći iz srca, gospoje,
neka ja ne budu umrieti nemiran, 15
po kli sam u trudu proveo mnogo dan.
