Gospoje izbrane, koje ste na liepos
i ures podane sa svu moć i krjepos,
ne mojte toj tvorit', po koli taj dika
može se rastvorit', kad hoće smrt prika.
Vi znate, kolike višnji bog meni da 5
lieposti i dike, koje mi od jada
mlađahnoj svenuše onadaj, kada ostah
u tielu bez duše, ke je sad ondi prah.
Togaj rad molim vas, pustite taj djela,
po kli nam samo glas i zemlja od tiela 5
ostaje na svietu, a liepos sva vene,
kako sad vidjeti morete od mene.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
