Narasla je lovorika
Nasrid grada Dubrovnika.
Skupila se sva gospoda;
Tute viće učiniše,
Kako primit Lauš-kralja. 5
U kog dvori ponajlipši,
U kog ljuba ponajlipša,
Unde[1] će kralj večerati,
S ljubom noćcu noćevati.
S nogom na nogu stadoše, 10
Na Pavla oko vrgoše: ^
U Pavla dvori najlipši,
U Pavla ljuba najlipša.
Unde će kralj večerati,
S ljubom noćcu noćevati. 15
Kada začu mladi Pavle,
Zlovoljno konja osedla
I bilu dvoru ošeta.
S dalek' ga ljuba ugleda,
Prid njega mlada išeta. 20
Dobra mu konja primala,
Ter mlada Pavlu govori:
„Što si mi, Pavle, zlovoljan?
Ali si s konja umoran?"
Zlovoljno Pavle govori: 25
„Nisam ti s konja umoran."
— „„Ali si grad izgubio?""
— „Niti smo grad izgubili.
Jadna se lipa rodila!
Ovde će kralju večerat, 30
I s tobom, ljubo, noćivat."
Ona mu mlada govori:
„Muči, ne boj se, Pavle moj
Skoro sam čedo rodila,
Mali[2] ga nisam krstila; 35
Ja ću ga zvati za kuma."
Oni mi tako govore,
Uto mi dođe Lauš-kralj.
Dobra mu konja fatala,
Za zdravlje njega pitala: 40
„Dobro mi došo, kume moj
Skoro sam čedo rodila,
Mali ga nisam krstila,
Ti ćeš mi biti za kuma."
Kada to začu kralju mlad, 45
Unda on Bogu zafali:
„Hvala ti budi, Bože moj!
Qdigod sam tio ljubiti,
Unde me zovu za kuma."
Fran Alačević, I. br. 163. i II. br. 139. Iz Dalmacije.
Hrvatske narodne pjesme, knjiga šesta, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio drugi, Ženske pjesme, sveska druga, Pričalice i lakrdije, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, izdanje "Matice hrvatske", Tisak dioničke tiskare, 1914. str. 20-21.