Нарасла је ловорика
Насрид града Дубровника.
Скупила се сва господа;
Туте виће учинише,
Како примит Лауш-краља. 5
У ког двори понајлипши,
У ког љуба понајлипша,
Унде[1] ће краљ вечерати,
С љубом ноћцу ноћевати.
С ногом на ногу стадоше, 10
На Павла око вргоше: ^
У Павла двори најлипши,
У Павла љуба најлипша.
Унде ће краљ вечерати,
С љубом ноћцу ноћевати. 15
Када зачу млади Павле,
Зловољно коња оседла
I билу двору ошета.
С далек' га љуба угледа,
Прид њега млада ишета. 20
Добра му коња примала,
Тер млада Павлу говори:
„Што си ми, Павле, зловољан?
Али си с коња уморан?"
Зловољно Павле говори: 25
„Нисам ти с коња уморан."
— „„Али си град изгубио?""
— „Нити смо град изгубили.
Јадна се липа родила!
Овде ће краљу вечерат, 30
I с тобом, љубо, ноћиват."
Она му млада говори:
„Мучи, не бој се, Павле мој
Скоро сам чедо родила,
Мали[2] га нисам крстила; 35
Ја ћу га звати за кума."
Они ми тако говоре,
Уто ми дође Лауш-краљ.
Добра му коња фатала,
За здравље њега питала: 40
„Добро ми дошо, куме мој
Скоро сам чедо родила,
Мали га нисам крстила,
Ти ћеш ми бити за кума."
Када то зачу краљу млад, 45
Унда он Богу зафали:
„Хвала ти буди, Боже мој!
Qдигод сам тио љубити,
Унде ме зову за кума."
Фран Алачевић, I. бр. 163. и II. бр. 139. Из Далмације.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 20-21.
