Proplačite vi nebesa
Urešena sa zvizdama,
Pod nebesin sva čudesa
Proplačite sada s nama!
Proplačite vi pastiri, 5
Sve ovčice, i sva stada.
Neka kunu iste zviri
Smrt nemilu teška jada!
Sad nemili Iris udara,
U visoki gora vr' je, 10
Vrlo strašno sad obara
Lomi, ori sve bez svr' je!
Palmu sori u mladosti
Gorka tuga, bol nemila,
Pokosi je bez milosti 15
Kosa oštra, smrtna sila.
U najlipji cvit mladosti
Palma svrši svoja lita,
Uvela je sva do kosti,
Usala je ruže kita! 20
Plemeniti strak liposti,
Ki nemilo uveo je,
Prigizdavoj nje mladosti
Od jubavi usao je!
O nebesa, smilujte se, 25
Povratite divojčicu,
Molimo vas, molite se,
Za pribilu golubicu!
Nek ustane Palme mlada,
Nek je vidi Andre vrli, 30
Nek se digne već iz lada
Nek iznova njeg' ogrli!
Sad poćije u grobnici
Uzoriti cvit-Palmina,
Vele mračnoj u spilici 35
Karamanka Nikolina.
Dostojna je slavna venca
Od poštenja sad na glavi
Tako mladost, iz studenca
Zacrpjena po naravi. 40
Dragi kamen zlata čista,
Biser dragi, sva ostala,
Sve je mladoj sve to ništa
Sve je zemji darovala!
Zato Andre pun jubavi 45
Za njon vene u životu,
Jer se s dragon on rastavi
Ne jubeći nje lipotu!
Za njon cvili i uzdiše:
Ustani se, zoro sini! 50
Za to njemu du' izdiše,
Za njon cvili u gorčini:
„Evo sada niman mira,
„Spomeni se moja da si,
„Meni tvoja prava vira, 55
„Kosa moja - tvoji vlasi!
„Tvoje lice - moje blago,
„Tvoje čelo - svitla zora,
„Tvoje oči - sunce drago,
„Tvoja lipost dan m' otvora! 60
„Ti si mladost dobra moja,
„Ti sva radost prikopuna,
„Moja jubav - žeja tvoja,
„Me mladosti ti si kruna!
„Ti mi pisa list iz groba 65
„Da zagrlin milo tebe,
„U poredu da smo oba,
„Da te grlin vik kod sebe!
„To ne kratin: evo dana,
„Jer me bolest obrvala, 70
„Moju mladost i zarana
„Pored tobon zakopala!
„Evo molba osobita:
„Mili Bože, blag dopusti!
„Daj pokoja vikovita, 75
„Primi oba, u raj pusti!"
