Проплачите ви небеса
Урешена са звиздама,
Под небесин сва чудеса
Проплачите сада с нама!
Проплачите ви пастири, 5
Све овчице, и сва стада.
Нека куну исте звири
Смрт немилу тешка јада!
Сад немили Ирис удара,
У високи гора вр' је, 10
Врло страшно сад обара
Ломи, ори све без свр' је!
Палму сори у младости
Горка туга, бол немила,
Покоси је без милости 15
Коса оштра, смртна сила.
У најлипји цвит младости
Палма сврши своја лита,
Увела је сва до кости,
Усала је руже кита! 20
Племенити страк липости,
Ки немило увео је,
Пригиздавој ње младости
Од јубави усао је!
О небеса, смилујте се, 25
Повратите дивојчицу,
Молимо вас, молите се,
За прибилу голубицу!
Нек устане Палме млада,
Нек је види Андре врли, 30
Нек се дигне већ из лада
Нек изнова њег' огрли!
Сад поћије у гробници
Узорити цвит-Палмина,
Веле мрачној у спилици 35
Караманка Николина.
Достојна је славна венца
Од поштења сад на глави
Тако младост, из студенца
Зацрпјена по нарави. 40
Драги камен злата чиста,
Бисер драги, сва остала,
Све је младој све то ништа
Све је земји даровала!
Зато Андре пун јубави 45
За њон вене у животу,
Јер се с драгон он растави
Не јубећи ње липоту!
За њон цвили и уздише:
Устани се, зоро сини! 50
За то њему ду' издише,
За њон цвили у горчини:
„Ево сада ниман мира,
„Спомени се моја да си,
„Мени твоја права вира, 55
„Коса моја - твоји власи!
„Твоје лице - моје благо,
„Твоје чело - свитла зора,
„Твоје очи - сунце драго,
„Твоја липост дан м' отвора! 60
„Ти си младост добра моја,
„Ти сва радост прикопуна,
„Моја јубав - жеја твоја,
„Ме младости ти си круна!
„Ти ми писа лист из гроба 65
„Да загрлин мило тебе,
„У пореду да смо оба,
„Да те грлин вик код себе!
„То не кратин: ево дана,
„Јер ме болест обрвала, 70
„Моју младост и зарана
„Поред тобон закопала!
„Ево молба особита:
„Мили Боже, благ допусти!
„Дај покоја виковита, 75
„Прими оба, у рај пусти!"
