Kad na Božji danak
Presesun dospiše,
Niki Karamano
Ćer Palme umriše.
Kad su došle žene 5
Da će je obući,
Bortula Joskina
Reče tad plačući:
Ne dan te obući
Sokolice siva, 10
Jerbo mi se čini
Da si jošće živa!
Al se Joskinica
Juto privarila,
Jer je crna bolest 15
Palmu pokosila.
Prigori bi otac
Pola svoga blaga,
Da mu je ostala
Ćer Palme pridraga. 20
Tad ju tuŽne žene
Cvileć obučuju,
Nad uvelin cviton
Gorke suze liju.
Na šofaju leži 25
Kano anđelica,
U bil' obučena
Kano golubica.
Ko je vidi veli:
Jadna žalosnica, 30
Rekao bi, Palme,
Da si nevistica!
Kad su je prinili
Vanka iz komore,
Onda je proplače 35
Sunce iza gore.
Kad su je nosili
Doli niza skale,
Onda su jon Andru
Nesvisti spopale. 40
Kad su je mećali
U crne kasile,
Onda njezin Andre
Pojde u Kaštile.
Kad su je iznili 45
Vanka iz portuna,
Onda je proplaču
Žene od Šperuna.
Kad su je donili
Kod svetoga Frane, 50
Onda je proplače
Joskinica Mare.
Kad su je donili
Kraj Tomića stine,
Onda je proplaču 55
Dvi tete Petrinke.
Kad su je prinili
Kraj svetoga Petra,
Onda je proplače
Do mala diteta. 60
Kad su je donili
Na vidik od mora,
Onda je proplaću
Iz Vujčinog dvora.
Kad su je donili 65
Kod Vujčinog rata,
Onda je izašla
Lovrišna na vrata:
„Odi, Palme draga,
„Bilon dvoru momu, 70
„Neka te saranin
„U njem Andri tvomu!"
Kad su došli grebju
Na vrata izvanka,
Onda je proplače 75
I teta Šoltanka.
Kad su je donili
Gfebišću na sridu,
Tad jon tužne žene
Cvileć govoridu: 80
Ko bi bija reka'
Od tvoje mladosti,
Da će tako brzo
Usast cvit liposti!
Vesel' te se sada 85
Svi anđel' od raja,
Eto, vami grede
Anđel našeg kraja!
Vesel' se, vesel' se,
Pločo mramorita, 90
Pod tobon će leći
Palme uzorita!
Oj crna zemjice,
Ne bud' jon ledena!
Raskruni se nad njon 95
Travice zelena!
