Кад на Божји данак
Пресесун доспише,
Ники Карамано
Ћер Палме умрише.
Кад су дошле жене 5
Да ће је обући,
Бортула Јоскина
Рече тад плачући:
Не дан те обући
Соколице сива, 10
Јербо ми се чини
Да си јошће жива!
Ал се Јоскиница
Јуто приварила,
Јер је црна болест 15
Палму покосила.
Пригори би отац
Пола свога блага,
Да му је остала
Ћер Палме придрага. 20
Тад ју туЖне жене
Цвилећ обучују,
Над увелин цвитон
Горке сузе лију.
На шофају лежи 25
Кано анђелица,
У бил' обучена
Кано голубица.
Ко је види вели:
Јадна жалосница, 30
Рекао би, Палме,
Да си невистица!
Кад су је принили
Ванка из коморе,
Онда је проплаче 35
Сунце иза горе.
Кад су је носили
Доли низа скале,
Онда су јон Андру
Несвисти спопале. 40
Кад су је мећали
У црне касиле,
Онда њезин Андре
Појде у Каштиле.
Кад су је изнили 45
Ванка из портуна,
Онда је проплачу
Жене од Шперуна.
Кад су је донили
Код светога Фране, 50
Онда је проплаче
Јоскиница Маре.
Кад су је донили
Крај Томића стине,
Онда је проплачу 55
Дви тете Петринке.
Кад су је принили
Крај светога Петра,
Онда је проплаче
До мала дитета. 60
Кад су је донили
На видик од мора,
Онда је проплаћу
Из Вујчиног двора.
Кад су је донили 65
Код Вујчиног рата,
Онда је изашла
Ловришна на врата:
„Оди, Палме драга,
„Билон двору мому, 70
„Нека те саранин
„У њем Андри твому!"
Кад су дошли гребју
На врата изванка,
Онда је проплаче 75
I тета Шолтанка.
Кад су је донили
Гфебишћу на сриду,
Тад јон тужне жене
Цвилећ говориду: 80
Ко би бија река'
Од твоје младости,
Да ће тако брзо
Усаст цвит липости!
Весел' те се сада 85
Сви анђел' од раја,
Ето, вами греде
Анђел нашег краја!
Весел' се, весел' се,
Плочо мраморита, 90
Под тобон ће лећи
Палме узорита!
Ој црна земјице,
Не буд' јон ледена!
Раскруни се над њон 95
Травице зелена!
