Буђење, које је у њих отпочело почетком овога века српским народним покретом и борбама Руса противу Турака, показало се најпре на тишој и лакшој борби са грчком јерархијом и грчким свештенстом пошто им за другу борбу није дотицало снаге. Покрет тај био је такве природе да је лако задобио за себе и Русе и Србе, и ми смо видели где су и један и други према снази својој ревносно помагали Бугаре. Кад је и пред Русима и пред Србима стајало питање: хоће ли помагати Бугаре да добију своје свештенике или да подржавају Грке, онда су они без двоумљена стали на страну Бугара. Међу тим Бугари нису ни с тим били задовољни: они су тражили помоћи и у Енглеза, и у Американаца, и у Француза, и у Аустријанаца. Тако се стекло да су они за себе скоро одмах у почетку имали на својој страни одасвуда помоћ. Али та велика и жарка жеља за туђу помоћ па ма откуда долазила (а долазила је, као што смо видели, с најразличнијих страна и вођена најразличнијим интересима) донела је Бугарима одмах баш крњење онога што су на својој застави били истакли: свога народног православља. Ну они за то нису марили, и тако је одмах бугарски црквени покрет за своју православну јерархију изнео у исто време и покрет религиозни, покрет
