Buđenje, koje je u njih otpočelo početkom ovoga veka srpskim narodnim pokretom i borbama Rusa protivu Turaka, pokazalo se najpre na tišoj i lakšoj borbi sa grčkom jerarhijom i grčkim sveštenstom pošto im za drugu borbu nije doticalo snage. Pokret taj bio je takve prirode da je lako zadobio za sebe i Ruse i Srbe, i mi smo videli gde su i jedan i drugi prema snazi svojoj revnosno pomagali Bugare. Kad je i pred Rusima i pred Srbima stajalo pitanje: hoće li pomagati Bugare da dobiju svoje sveštenike ili da podržavaju Grke, onda su oni bez dvoumljena stali na stranu Bugara. Među tim Bugari nisu ni s tim bili zadovoljni: oni su tražili pomoći i u Engleza, i u Amerikanaca, i u Francuza, i u Austrijanaca. Tako se steklo da su oni za sebe skoro odmah u početku imali na svojoj strani odasvuda pomoć. Ali ta velika i žarka želja za tuđu pomoć pa ma otkuda dolazila (a dolazila je, kao što smo videli, s najrazličnijih strana i vođena najrazličnijim interesima) donela je Bugarima odmah baš krnjenje onoga što su na svojoj zastavi bili istakli: svoga narodnog pravoslavlja. Nu oni za to nisu marili, i tako je odmah bugarski crkveni pokret za svoju pravoslavnu jerarhiju izneo u isto vreme i pokret religiozni, pokret
