Page:Djordje M. Stanojevic - O elektricnoj svetlosti.djvu/19

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
There was a problem when proofreading this page

17


гасних (пламенова) кошта за сат 0393 фр. 9 1/2 њених пламенова 0∙674: фран.

2. Једна Единсонова сијалица кошта 0∙0533 фран. а један гасни пламен 0∙0709 фран.

3. Један Бержотов регулатор (који замењује 50 гас- них пламенова) кошта 1∙842 фр. а 50 пламенова 3∙5460 Фр.

Те вам цифре саме показују, за коико је концен- трисана, па дакле не растурена употреба електричне свет- лости јевтинија над гасом.

Да видимо како стоје цене кад се гас замени елек- трицитетом на улици ? Навешћу вам коштање осветљења Лајпцишке улице у Берлину, која је пређе била освет- љена гасом а сада електрицитетом.

Дужина Лајпцишке улице осветљена еектричним ди- ференцијалним Сименсовим лампама износила је 820 ме- тара и осветљена је с 25 лампи. Улица је широка 22 м. а фењери су били далеко један од другог по 75 мет. и издигнути 5∙5 м. високо. Поздамска пијаца, на крају Лајп- цишке улице, осветљена је с 11 таквих лампа: свега је дакле употребљено 36 лампи.

Као мотор узете су Отове махине које се ложе свет- лећим гасом. Електрицитет за све те лампе давале су три динамо-машине које су биле на 250 метара далеко од најближе лампе.

Један пар угљенова у свакој лампи трајао је од при- лике 9 сати а више није ни требало. Кад светлосг сваке лампе прође кроз куглу којом је пламен поклопљен онда има јачину од 880 свећа (којих иде 4 у фунту). За ло- жење сваке гасне махине троши се на сат 11∙5 куб. метара светлећег гаса, дакле за све три 34∙5 куб. мет. Израчунато је, да кад би се, тај гас одма запалио, не претварајући га у електричност, онда би се добили свет- лост која би била слабија од оне електричне светлости, коју добијамо кад тај гас претворимо у електрицитет.

Јер, господо, нађено је рачуном, да код лампа си- јалица прелази 5 % а код пламених лампа 10 % електричне 2