Page:Botanička bašta u Beogradu.pdf/14

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

8

новчаним сретствима да створимо нешто, што ће да буде
душевно средиште свима радњама које се у Србији са
биљним светом баве, да створимо место, где ће наши уче-
ници и учитељи, наши шумари, ратари и баштовани моћи
да нађу све оно што им науку и практику расветљава,
где ће најзад и путници из белога света имати прилике
да виде нешто ново, чега ни у којој другој башти нема —
брижљиво гајену флору кнежевине Србије.
    Трећа корист од ботаничких башта више је васпитна
или опште културна, а простире се на много ширу пу-
блику, управо на људе свију сталежа, који сви овакова места
радо походе. Сваки налази у мноштву ту прикупљеног
рашћа из целога света, у тачно обележеним биљкама и биљ-
ним производима и у светлом реду који у свима партијама
баште влада много што шта корисно да научи, што ће
многоме да олакша разумевање свакојаких путничких, еко-
номних и диететских списа, а по гдекога ће да побуди, да
нешто од виђеног у бот. башти реда и оку пријатног ша-
ренила у своју околину, кућу или башту унесе. Колико
се у новије време ова корист почела да цени показује
то, што су већ и гдекоје вароши, где виших школа нема,
почеле да заводе ботаничке баште; од многих напомињем
само две, што сам имао прилике да видим: у Трсту
на јадранском мору и у Келну на Рајни. Ова последња
стоји у вези са зоолошком баштом, основана је на акције и
тако добро уређена, да привлачи многе домаће и стране
посетиоце, те које од улазне таксе, које од продаје биља
и цвећа имају удеоничари на уложени капитал лепе
дивиденде, осим задовољства које без сумње осећају, што
су нешто створили, што суграђанима им служи поуци и ра-
забрању, а чим могу да се и пред туђим светом похвале.

————


    Шта све ваља да се у нашој ботаничкој башти још
уради, те да буде оно, што се у новије време од подобних
завода иште?