Bože mili velika ti hvala,
otkada je more pod Primorje,
ni lipšega dojedrilo driva,
što galija bana đenerala,
Lipega je nakercana roblja, 5
mladih momak i lipih divojak.
Ume njima neženjeni Omer.
Al i lipa neodana Fate.
Cmilila je neodana Fate:
»Bormeh meni, mila majko moja, 10
u tebe sam bila kadunica,
a sad sam ti po moru robinja.«
Tažil je je neženjeni Omer:
»Muč’ ne cmili, neodana Fate,
nego moli Boga velikoga, 15
da se berzo vratim sa mostova,
biti hoćeš moja kadunica.«
I s tim ide Omer na vojnicu.
Ne sverši se temu godinica,
lipa se je odavala Fate, 20
za unuka bana đenerala,
za Ivana, star’jega sina.
I njemu je dva sina rodila.
U to doba galija jidrila
s kom se vraća Omer sa vojmce, 25
pod požole banove je stala,
na požolih ona lipa Fate.
Govori mu ona lipa Fate:
»Dobro došo, neženjeni Omer,
je 1’ ti mučno galiju voziti.« 30
Govori njoj neženjeni Omer:
»Ni mi 'mueno galiju voziti,
mučno mi je tebe prigoriti.
Tri lita bih galiju vozia,
a četiri turski sužanj bia, 35
da mi nije tebe prigoriti,
a kad mi te valja prigoriti!«
