Боже мили велика ти хвала,
откада је море под Приморје,
ни липшега доједрило дрива,
што галија бана ђенерала,
Липега је накерцана робља, 5
младих момак и липих дивојак.
Уме њима нежењени Омер.
Ал и липа неодана Фате.
Цмилила је неодана Фате:
»Бормех мени, мила мајко моја, 10
у тебе сам била кадуница,
а сад сам ти по мору робиња.«
Тажил је је нежењени Омер:
»Муч’ не цмили, неодана Фате,
него моли Бога великога, 15
да се берзо вратим са мостова,
бити хоћеш моја кадуница.«
I с тим иде Омер на војницу.
Не сверши се тему годиница,
липа се је одавала Фате, 20
за унука бана ђенерала,
за Ивана, стар’јега сина.
I њему је два сина родила.
У то доба галија јидрила
с ком се враћа Омер са војмце, 25
под пожоле банове је стала,
на пожолих она липа Фате.
Говори му она липа Фате:
»Добро дошо, нежењени Омер,
је 1’ ти мучно галију возити.« 30
Говори њој нежењени Омер:
»Ни ми 'муено галију возити,
мучно ми је тебе пригорити.
Три лита бих галију возиа,
а четири турски сужањ биа, 35
да ми није тебе пригорити,
а кад ми те ваља пригорити!«
