Ohola koja greš tvojojzi liposti,
promisli ere dan stvara se tamna noć.
Nu zimi ako su velike tamnosti,
svjetlosti prihodi opet na lito môć;
nu studen pogubi sva cvitja od radosti, 5
opet s primalitjem njim [ti] će rados doć:
to li se jur tvoja pogubi nu ljepos,
vratit se nigdare moć neće u krjepos.
