Охола која греш твојојзи липости,
промисли ере дан ствара се тамна ноћ.
Ну зими ако су велике тамности,
свјетлости приходи опет на лито мôћ;
ну студен погуби сва цвитја од радости, 5
опет с прималитјем њим [ти] ће радос доћ:
то ли се јур твоја погуби ну љепос,
вратит се нигдаре моћ неће у крјепос.
