Ne videć od tebe
Nijedno zlamenje,
Žalit me činilo
Naše razdiljenje!
Žalite san jadna, 5
U snu i u javi,
A I se moja žalost
U radost objavi!
Kad tvoj list ja primin,
Od srca radosti 10
Skaza se u meni
Veseje zadosti!
Čuvši pak n njemu
Riči od juvjenja,
Smeše se u meni 15
Sva moja ćućenja!
Da san mogla tada
Kaka krila steći,
Bila bi se digla
U aer leteći! 20
Da mi ne bi mušno
Dicu ostaviti,
Bila bi te došla
Po Mleci tražiti;
I tut tebi tada 25
Srce ukazati,
S tobon govoreći,
Svaka ti pravjati.
Ali taka srića
Mene zadržava! 30
Oko mene dica:
Te mene skončava!
Za to tribovaše
Krila ne tražiti,
Stisnut se u pleći, 35
I već ne misliti;
Nego tebi samo
Odgovora dati,
Na oči suzama
List ti napisati! 40
U njemu moleć te
Da se ne tuguješ,
A mojoj jubavi
Vele ne viruješ!
Da se ne zapustiš 45
Neg itro, rabreno,
Dne tvoje proodiš,
Vrime tve zeleno;
Dobrovoljno učiš
Nauk koji slidiš, 50
Rabro se uzdržiš,
U licu ne blidiš;
U poštenju budeš
Svaka dovršiti,
Drugi te ne bude 55
Moga zastiditi;
Paka po za time
Da dojdeš u krila,
Ka raspeta za te
Drži tvoja vila, 60
Koja želi živit
Po sve vrime s tobon,
Vira ti je moja,
I ostaj mi zbogon!
