Не видећ од тебе
Ниједно зламење,
Жалит ме чинило
Наше раздиљење!
Жалите сан јадна, 5
У сну и у јави,
А I се моја жалост
У радост објави!
Кад твој лист ја примин,
Од срца радости 10
Сказа се у мени
Весеје задости!
Чувши пак н њему
Ричи од јувјења,
Смеше се у мени 15
Сва моја ћућења!
Да сан могла тада
Кака крила стећи,
Била би се дигла
У аер летећи! 20
Да ми не би мушно
Дицу оставити,
Била би те дошла
По Млеци тражити;
I тут теби тада 25
Срце указати,
С тобон говорећи,
Свака ти правјати.
Али така срића
Мене задржава! 30
Око мене дица:
Те мене скончава!
За то трибоваше
Крила не тражити,
Стиснут се у плећи, 35
I већ не мислити;
Него теби само
Одговора дати,
На очи сузама
Лист ти написати! 40
У њему молећ те
Да се не тугујеш,
А мојој јубави
Веле не вирујеш!
Да се не запустиш 45
Нег итро, рабрено,
Дне твоје проодиш,
Вриме тве зелено;
Добровољно учиш
Наук који слидиш, 50
Рабро се уздржиш,
У лицу не блидиш;
У поштењу будеш
Свака довршити,
Други те не буде 55
Мога застидити;
Пака по за тиме
Да дојдеш у крила,
Ка распета за те
Држи твоја вила, 60
Која жели живит
По све вриме с тобон,
Вира ти је моја,
I остај ми збогон!
