Od tebe čuh ja rit, kad ti cvil odkrih moj

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Od tebe čuh ja rit, kad ti cvil odkrih moj...
Писац: Динко Златарић





PJESAN LXXXVII

   Od tebe čuh ja rit, kad ti cvil odkrih moj:
„Da te još viđu umrit, vjerovat neću toj."
   Od srdžbe gust oblak prikri ti saviše
očiju svijetli zrak i lica t' zblidiše,
   Koja stvar povenut čini mi, ter veće 5
ne smiću pomenut od moje nesreće,
   svede dat sred usti još molbe ke jezik
hrani da t' izusti za srcu iznać lik.
   Jer ostah poražen ufanje izgubiv
da će bit utažen proć meni ljuven gnjiv, 10
   kad sliših za moj vaj i za moj vječni plač,
da velja lipos taj mälê je vire tač.
   Nisam ja u čem tad prihinil sam sebe,
pokle ti gledaš sad gdi puštam duh s tebe,
   i čekaš još meni za mal čas obratit 15
tvoj pogled žudjeni ki može smrt skratit.
   Mramore pritvrdi, neviro velika,
što život pogrdi pravedna človika?
   Ili je nevira, ili tva nemilos,
u prah me već tira ljuvena usilos.20



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 216-217, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.