Od svitle danice tko taz bi ki skonča

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Od svitle danice tko taz bi ki skonča
Писац: Џоре Држић


Iz zbornika Nikše Ranjine[уреди]



Od svitle danice tko taj bi ki skonča
   neumrlo jur lice, prilipše od sonča?
Gdi se zbi taj kripos, za ljubav zna li tko,
   ter dosle nje lipos tamnuje ovako?
Jeda je u raju s anđeli uzišla, 5
   svitovni da znaju odkud bîše prišla?
Oh, ako toj može igdar bit na saj svit,
   ne čin' me, moj Bože, veće bez nje živit,
rano da mu mlados ogrdi smrt tamna
   ka svitu svu rados uzet ne bi sramna. 10
Er ona jedino sve t' mi bi blaženstvo,
   mimo ku ja ino ne željah kraljevstvo;
taj samo ne meni, nu bîše od svita
   slavan glas počteni i dika očita.
Jur sa mnom tim cvili sve Božje stvoren'je, 15
   sve nam se razdili naše urešen'je;
i sva čâs i gizda saj nam svit ostavi
   ka vrh svitlih zvizda cavtiše u slavi.
A raj se veseli i u njem sva mlados,
   ar nam ste vazeli svršeno svu rados. 20
Oh, ku ste još svitlos, blaženi, želili,
   od Boga za milos sad ju ste primili.



Napomena[уреди]

Stih 3-16 akrostih Džoreti; stih 17-22 neće biti akrostih Jao, jer bi po dubrovačkom govoru trebalo da je Jaoh. (Milan Rešetar)

Iz dablinskog rukopisa[уреди]



Od svitle danice tko taz bi ki skonča
   Neumrlo jur lice prilipše od sonča?

Gdi se zbi taj kripos, za ljubav zna li tko?
   Ter dosle nje lipos tamnuje ovako.

Jeda je u raju s anđeli uzišla, 5
   Svitovni da znaju otkud biše prišla.

Oh, ako toj može igdar bit na saj svit,
   Ne čin' me, moj Bože, veće bez nje živit'

Rаnо da mû mlados ogrdi smrt tamna,
   Ka svitu svu rados uzet ne bi sramna. 10

Er ona jedino sve t' mi bi blaženstvo,
   Mimo ku ja ino ne željah kraljevstvo.

Taj samo ne meni, ma biše od svita
   Slavan glas počteni i dika očita.

Jur sa mnozijem cvili sve bože stvorenje, 15
   Sve nam se razdili naše urešenje,

I sva čas i gizda saj nam svit ostavi,
   Ka vrh svitlih zvizda caftiše u slavi

A raj se veseli i u njem sva rados,
   Ar nam ste vazeli svršeno svu mlados. 20

Oh, ku ste još svitlos, blaženi, želili
   Od Boga za milos, sad ju ste primili.



Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 60-61, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 519 година.