Jo! moja jubavi,
Jo! moje skončanje,
Tužna ma mladosti!
Da ti je ufanje?
Jo! moja jubavi 5
Di ćeš poći sada,
Pokle tužna žalost
Sad tebe obvlada?
Zajubin svin srcen
Vilu i gospoju 10
Kojoj ja posveti
Tužnu misal moju!
Ona se, nearna,
Od mene odmeće,
Nemilo se ruuga, 15
Jer mi glavon kreće.
Od velikc tuge
Puca mi srdašce,
Jer mi ne ističe
Već žarko sunašce! 20
Ne mogu od tuge,
Srce mi se cipa,
Radi tebe, vilo,
Dušo moja lipa!
Već na misto sunca; 25
Strile dolitaju,
Po srid žejna srca
Slugu udaraju.
Izranjen san teško
Već ne mogu biti, 30
Od vele žalosti
Vaja mi umriti!
