Јо! моја јубави,
Јо! моје скончање,
Тужна ма младости!
Да ти је уфање?
Јо! моја јубави 5
Ди ћеш поћи сада,
Покле тужна жалост
Сад тебе обвлада?
Зајубин свин срцен
Вилу и госпоју 10
Којој ја посвети
Тужну мисал моју!
Она се, неарна,
Од мене одмеће,
Немило се рууга, 15
Јер ми главон креће.
Од великц туге
Пуца ми срдашце,
Јер ми не истиче
Већ жарко сунашце! 20
Не могу од туге,
Срце ми се ципа,
Ради тебе, вило,
Душо моја липа!
Већ на мисто сунца; 25
Стриле долитају,
По срид жејна срца
Слугу ударају.
Израњен сан тешко
Већ не могу бити, 30
Од веле жалости
Ваја ми умрити!
