Nu čuj plač jadovan i suze bez broja
ke ronim povazdan niz ličca jur moja!
Jaoh, a sve rad tebe grem, vilo, plačući,
i kunu sam sebe tvoj ures znajući.
Jaoh, što se ne stvorih kamenkom onada 5
tvu lipos kad pozrih, cić koje mrem sada.
Jaoh, što li mene lav od gore ne srete
prije neg me u ljubav tvoj pogled zaplete?
Jaoh, što li čudna taj na me smrt ne dođe
najprvo moj stupaj za tobom kad pođe? 10
Jaoh, život i mu vlas jednom bi prikratil',
[a] ne bih svaki čas krozi te smrt patil.
Jaoh, ne bih provodil u željah život moj,
ne bih se nahodil u tuzi sad ovoj.
Jaoh, ne bi cvilile plačne oči moje, 15
kad ne bi vidile rajsko ličce tvoje.
Jaoh, ne bi suzice grozno me oblile,
kad ne bi tve lice me oči vidile.
Jaoh, misal pritužna ne bi me morila,
ni bi me ti sužna svezavši vodila. 20
Jaoh, ni bi stegnula ovakoj me grlo,
ni bi me ti čula sebe klet tač vrlo.
Nu mi je usilos, jer mi nije moć ino
neg želit tvu lipos i ličce jedino.
Još ću te pomolit, moj cvite rumeni, 25
nemoj se oholit protiva jur meni;
dopus' mi samo toj, rič s tobom govorit,
prije nego život moj smrt bude umorit.
A ja tvoj kupljen rob hoću vazda biti,
dokoli tamni grob bude me pokriti. 30
Još kad se dušica od tila razdili,
virna ću služica bit tebi, môj vili.
Zatoj me pomili sad tvoja lipota,
prije neg se odili duh moga života.
