Novela od Stanca/prizor treći

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Novela od Stanca
Писац: Марин Држић
Prizor treći


STANAC, DŽIVO, VLAHO, MIHO skriveni.


Ovdi DŽIVO, obučen na vlašku, sa STANCEM govori.


        DŽIVO

Dobra kob, junače! Što si tuj takoj sam?

 

        STANAC

   Zdrav, mili moj brače, ovo ni sam ne znam!
Sinoćka u ovi grad uljezoh čestiti,
   u kom ni star ni mlad ne ktje me primiti
na stan svoj; ter, ne znav kud se inud svrnuti,
   k vodi idoh ovdi uprav da bih počinuti.
Studena vodica umjesto pr'jatelja
   ter mi je družica, a kami postelja;
i meni t' nije spat nego bdjet i javi
   danicu svitlu zvat da bil dan objavi,
u noćnoj da tmasti zločinac ki mene
   ne bude pokrasti kon vode studene.
Tržak sam donio: kozlece, grudicu,
   od šta sam ončas mnio primiti aspricu.
Ovdi sam toj takoj; ma nu mi kaži sad
   tko si ti, brate moj, er ti sam veomi rad.

 

        DŽIVO

S Gacka sam trgovac, govedi trgujem,
   vri mi pritio lonac, dužan se ne čujem;
putujem na suho, more mi drago nî,
   spim s uha na uho, zlo mi se i ne sni;
u vjeru ne davam, jamac se ne hitam,
   na vrat ne prodavam, mo'e posle činim sam.

 

        STANAC

Čestit se kažeš ti i obrazom svitlim
   i dobrom pameti i tvojim trgom tim.

 

        DŽIVO

Ne mjerim ja gori nebeske visine,
   ni pamet ma nori tej morske dubine;
u srijedu udaram, blaženi gdi idu,
   sam sebe ne varam hode u nevidu.

 

        STANAC

Ti s' njeki razumnik, viđu ja, brate moj;
   ja dosad nijesam vik besjedit čuo takoj.

 

        DŽIVO

Ako je ki razum i mudros u meni,
   taj mudros ni taj um od Gacka, brate, nî.
Ja prvo u ovi grad kad dođoh čestiti
   bijeh star a ne mlad jak sam sad viditi.

 

        STANAC

Da to se s' pomladio?

 

        DŽIVO

                              Pomladio, brate moj!
   Bradat sam i sijed bio.

 

        STANAC

                                   Koje je čudo toj?!

 

        DŽIVO

U ovi grad jednome ja dođoh na Ivanjdan
   i srjećom mojome ne nađoh nigdi stan,
ter k vodi tuj sjedoh u ovoj prem dobi;
   tuj malo pojedoh, pak me sanak dobi.
I speći ja takoj čuh gdi se igraju
   tej igre, brate moj, i pjesni spijevaju,
da dušu moju tad obujmi veća slas
   ner se izrit može ikad. Probudih se u taj čas
i vidjeh kon vode, tuj gdje s' ti, gdi vile
   tanačce izvode gizdave i mile.
Pruži se jedna od njih, hvati me za ruku,
   a druga ljepša od svih pozlatnu jabuku
pokloni tuj meni. Tretja reče: "Hodi,
   pri vodi studeni ter nam kolo vodi!"
Četvrta: "Pij", reče, "ako budeš piti,
   noćas razum steče kim ćeš slavan biti!"
Napih se, brate moj, i jabuku primih
   i tanac pri ovoj vodi š njimi izvodih.
Prašah ih za ime; zvahu se, junače,
   imeni čudnime!

 

        STANAC

                              Spovjeđ mi, moj brače!

 

        DŽIVO

Jednojzi Perlica, drugojzi Kitica,
   tretjojzi Pavica, a Propumanica
četvrtoj bješe ime; ma bješe Pavica
   batesa nad svime, koja penga lica.
S sobom me na dvore tej vile vodiše
   i mene do dzore slastima pojiše.
Svukoh se od tada iz kože jak zmija,
   opade mi brada, idoše dlake tja;
a mlada kožica lašti se na meni
   kakono plitica na kojoj pisma nî.
Ja ostah mlad! Što, mlad? Domaća mene već
   ne poznavaše tad ni kt'jaše sa mnom leć;
veljaše: "Neću te! Ti nijesi ki si bio!"
   Ali 'oj kosti ćute!

 

        STANAC

                                   Da si ju si bio?

 

        DŽIVO

Bogme ju nalandah, a ona bijedna viče;
   od mene ju bješe strah, ma me pak običe.
Veljah joj: "Kučko zla, to li t' sam draži star
   negli mlad? Je li, a? I ne imaš još za har? "

 

        STANAC

Ah, čuda kih sada ovdi se naslušah!
   I sijeda mi 'e brada, a ne čuh ja toj, ah,
koliko kon vode! I ja znam er vile
   tanačce izvode kakono snig bile.
I ja sam njekada š njimi tance izvodio,
   ma sam bio sveđ tada kako sam i prije bio.
Čoek da se pomladi, čudo je velje toj!

 

        DŽIVO

   Nije svakoj bradi toj dano, brate moj.
Kako se zoveš ti?

 

        STANAC

                              Stanac se zovem ja,
   s rijeke Pive. A ti? Kaž' mi milos tvoja.

 

        DŽIVO

Zovem se Sedmi muž, prezime Dugi nos,
   na sebi kako spuž nosim dom gdi sam gos.
                    Pijem vince bez vodice;
                    voda mi je bistra mila,
                    gdi ma ljubi mije lice
                    kad je od ruže venčac svila.

 

        STANAC

Brate Sedmi muže ali t' Dugi nose,
   moj počteni druže, ne jele te ose!

 

        DŽIVO

Da sam mlijeko ali mas, ose bi me izjele.

 

        STANAC

   Oto si slađi vas neg što beru pčele.
Ku ti daše travu tej vile, kaži mi.

 

        DŽIVO

   Travu na ime bravu, ka cti liti i zimi,
njome se pomladih; liti i zimi rađa,
   od trava oda svih ona je najslađa.

 

        STANAC

Gdi ve se nahodi, umiješ mi što riti?

 

        DŽIVO

   Sjutra pri ovoj vodi moć ju ćeš viditi:
prvu vil upaziš, ima ju pri sebi;
   čin' noćas da ne spiš, er će doći k tebi.

 

        STANAC

Gdi bih se po srjeći i ja ovdi pomladio!

 

        DŽIVO

   Bogme ti ću reći, ne bi prvi bio.

 

        STANAC

Što bi Miona dala, domaća mo'a mila!

 

        DŽIVO

   Bogme bi uzigrala!

 

        STANAC

                              Ah, rada t' bi bila
gdje je ona hubava mladica a ja star.

 

        DŽIVO

   Bila bi 'oj zabava.

 

        STANAC

                              Bogme bi 'o' bilo u har!
er ne bi naprijeda uza me plakala
   grijav peču leda, ma bi mirna stala.

 

        DŽIVO

Nemoj se pripasti, ako bi tej vile
   noćaska u tmasti iz vode isplile
i htjele s tobom tanačac izvodit,
   er srjećom tvojome mogao bi čestit bit.

 

        STANAC

Rekao t' sam er i prije s vilam sam općio.
   Ohaj, strah me nije, nijesam vik strašiv bio.

 

        DŽIVO

Vjerujem, a bogme s' prem junak viditi.

 

        STANAC

   Dano mi 'e toj s nebes.

 

        DŽIVO

                                        Imaš li što piti?

 

        STANAC

Vodica je uza me.

 

        DŽIVO

                              Taj drijevo i kami
   nosi, - taj nije za me i zbogom ostani!

 

        STANAC

Kudi se otpravi?

 

        DŽIVO

                              Poći ću domome.

 

        STANAC

   Cić moje ljubavi postoj još sa mnome.

 

        DŽIVO

S tobom bih još sidio, ma bi mi domaća
   vikala: "Gdje s' bio?", ka je bogme udaća!
Deblja je neg viša, a ima nos od pedi
   a gubicu od miša, a od osla leđi,
po kih ju pobubam jak po talambahu,
   a ona skriplje zubam.

 

        STANAC

                                   Drži ju u strahu.
Kobila obijesna bez uzde pruca se,
   a žena nesvjesna bez straha osijeca se.

 

        DŽIVO

Ah, mudro ti umje rit! Sjutra te za tuj rič
   budem lijepo gostit, tako mi zdrav Radič!
Zbogom mi ostani, Stanče, dobri druže!

 

        STANAC

   Sa mnom se opet stani, moj ve Osmi muže.

 

        DŽIVO

Nijesam Osmi muž neg Sedmi Dugi nos,
   nosim dom kako spuž na sebi gdi sam gos.

 

        STANAC

Oto se zarekoh! Prosti, Sedmi muže,
   jezikom utekoh.

 

        DŽIVO

                         Prosto t', zbogom, druže!

 

Odhodi DŽIVO.