Novela od Stanca/prizor šesti
| ←Prizor peti | Novela od Stanca Писац: Марин Држић Prizor šesti |
Prizor sedmi→ |
VILA
Junače, dvigni se!
STANAC
Da bude, gospoje!
VILA
Na, uzmi, napij se!
STANAC
Na počtenje tvoje!
VILA
Da bi se pomladio i da bi t' probilo!
STANAC
Tomu bih rad bio, bog te čuo, mâ vilo!
VILA
Nemojmo krsmati, sestrice gizdave,
neg pođ'mo iskati kriposne sve trave
kijem ćemo ovoga u osla satvorit.
STANAC
Nemojte, zaboga! Bijedan, što će ovoj bit?!
VILA
Pođ'mo ga junaka u pticu stvoriti.
STANAC
Neću moć bisaka leteći nositi.
Nemojte, molju vas!
VILA
A mi ga stvorimo
u pakljenu napas, da žene strašimo.
STANAC
Nemojte, u tmasti er mi se će bijedna
domaća pripasti, Miona mâ vrijedna.
VILA
Stvor'mo ga buhome, ter će k Mioni skoknut.
STANAC
Nemojte ni tome, er me će utuknut.
Rad bih se pomladit, Miona bi rada toj.
VILA
Od ko'e dobi hoć' bit?
STANAC
Od dvaes godiš takoj.
Domaća e mo'a mlada, a ja sam, vile, star.
Da 'o' dođem mlad sada, bogme bi 'oj bilo har.
VILA
Da t' bude što pitaš! Sjedi tuj malo sad.
STANAC
A bit ću vazda vaš, teke istom da sam mlad.
VILA
Lipo ti 'e gledati po polju ovemu.
VILA
Ljepše bilje brati razliko po njemu.
VILA
Još ljepše pri vodi tanačac voditi.
Hodi, kolo vodi, ki putem greš, ču'eš ti?
Odgovaraju druzi MASKARI na vlašku obučeni.