Новела од Станца/призор шести
| ←Призор пети | Новела од Станца Писац: Марин Држић Призор шести |
Призор седми→ |
ВИЛА
Јуначе, двигни се!
СТАНАЦ
Да буде, госпоје!
ВИЛА
На, узми, напиј се!
СТАНАЦ
На почтење твоје!
ВИЛА
Да би се помладио и да би т' пробило!
СТАНАЦ
Тому бих рад био, бог те чуо, мâ вило!
ВИЛА
Немојмо крсмати, сестрице гиздаве,
нег пођ'мо искати крипосне све траве
кијем ћемо овога у осла сатворит.
СТАНАЦ
Немојте, забога! Биједан, што ће овој бит?!
ВИЛА
Пођ'мо га јунака у птицу створити.
СТАНАЦ
Нећу моћ бисака летећи носити.
Немојте, мољу вас!
ВИЛА
А ми га створимо
у пакљену напас, да жене страшимо.
СТАНАЦ
Немојте, у тмасти ер ми се ће биједна
домаћа припасти, Миона мâ вриједна.
ВИЛА
Створ'мо га бухоме, тер ће к Миони скокнут.
СТАНАЦ
Немојте ни томе, ер ме ће утукнут.
Рад бих се помладит, Миона би рада тој.
ВИЛА
Од ко'е доби хоћ' бит?
СТАНАЦ
Од дваес годиш такој.
Домаћа е мо'а млада, а ја сам, виле, стар.
Да 'о' дођем млад сада, богме би 'ој било хар.
ВИЛА
Да т' буде што питаш! Сједи туј мало сад.
СТАНАЦ
А бит ћу вазда ваш, теке истом да сам млад.
ВИЛА
Липо ти 'е гледати по пољу овему.
ВИЛА
Љепше биље брати разлико по њему.
ВИЛА
Још љепше при води таначац водити.
Ходи, коло води, ки путем греш, чу'еш ти?
Одговарају друзи МАСКАРИ на влашку обучени.