Nïka čini dar od svoga zrcala božici Veneri Писац: Динко Златарић
PJESAN XXXIX.
NÏKA ČINI DAR OD SVOGA ZRCALA BOŽICI VENERI.
U darov zrcalo Nika ti vil dava,
liposti sva hvalo, Venere gizdava!
Ona se rešaše pri njemu na svakčas,
lipotom čim sjaše ponosit ne obraz.
Veće cvit njoj svenu mladosti ka prođe, 5
ter samo spomenu od dobrih lit ođe.
I Ljubav odleti iz tamnijeh sad oči,
svjetlijeh prije vidjeti od sunca s istoči.
Lica su zblidila i dika svih naga,
i zlat pram pokrila sjedina nedraga. 10
Ona nî koja bi, ni može veće bit;
vrijeme ja pridobi kê hara sve na svit.
Veće se ne ogleda od muke velike
da raspa ne gleda od svoje prilike.
Kraci su naši dni, bjeguće radosti, 15
a ukras tvoj vječni ne pozna starosti.
Ti darov primi taj; neumrlo ti lice
u njemu zamijeraj, o lijepa božice!
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.187-188, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
