Ника чини дар од свога зрцала божици Венери

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Нïка чини дар од свога зрцала божици Венери
Писац: Динко Златарић





ПЈЕСАН XXXIX.


НÏКА ЧИНИ ДАР ОД СВОГА ЗРЦАЛА БОЖИЦИ ВЕНЕРИ.


   У даров зрцало Ника ти вил дава,
липости сва хвало, Венере гиздава!
   Она се решаше при њему на свакчас,
липотом чим сјаше поносит не образ.
   Веће цвит њој свену младости ка прође, 5
тер само спомену од добрих лит ође.
   I Љубав одлети из тамнијех сад очи,
свјетлијех прије видјети од сунца с источи.
   Лица су зблидила и дика свих нага,
и злат прам покрила сједина недрага. 10
   Она нî која би, ни може веће бит;
вријеме ја придоби кê хара све на свит.
   Веће се не огледа од муке велике
да распа не гледа од своје прилике.
   Краци су наши дни, бјегуће радости, 15
а украс твој вјечни не позна старости.
   Ти даров прими тај; неумрло ти лице
у њему замијерај, о лијепа божице!



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.187-188, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 408 година.