Nî čudo da moje dni trajem u smeći Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN CXXIV
Nî čudo da moje dni trajem u smeći,
od tebe, gospoje, na dalek stojeći;
sveđ mi se zlobiva boles taj ponavlja,
ka tilu dodiva, kad ga duh ostavlja.
Čudo je lje ovoj: s tobom se razdijeliv, 5
koja si život moj, da možem čas bit živ.
srce si moje ti i duša, ki na svit
čine nas živiti i bez njih nî moć bit.
Nu misal ljuvena ima tej kriposti,
da me sveđ združena drži s tvom liposti, 10
i ne da bit nikad, ni javi, ni u san.
bez tebe, togaj rad još nazrim bijeli dan.
Još diham, još nije prišal mi rok smrtni;
lje ništor tužnije od mene na svit nî,
ni će bit, dokle ja ne zgledam očima 15
pogled ki suncem sja nad tminam mojima.
Meu toj, smiljeno molim se Ljubavi,
da moj trud svršeno u zabit ne stavi.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 240, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
