Nesretnica!
Ajme majko, što ja čujen?
Glas opjeni mog poštenja!
Oću sebe da otrujen,
Nije zame već živjenja!
Gosti, svati, sve pripravno 5
Nesrićnici meni biše,
Al do časa sve rastavno,
Spomen draga nije više!
Onog dragog, kog jubjaše,
Ja žalosna nada svime, 10
Za kin mira ne imaše,
Jo, za pusto dugo vrime!
U snu bi ga vapijala:
Priđi dragi moj jubjeni!
A evo san sad ostala 15
Kako jablan odsičeni!
O! prokleta majko moja,
Oće, brate prinemili!
Već ne čini da san tvoja,
Pokle srce ov' ucvili. 20
Ubiću se, zaklaću se,
I u more utopiti.
Drag' u ruke pridaću se,
Jer ga želin još jubiti!
Ej! nesrićan, kad ostavi 25
Tvoju dragu jubovnicu,
Ej! neviran, kad ostavi
Od tvog srca virenicu.
Ne poznaješ ljubav moju,
Koju san ti ja nosila? 30
Ne poznaješ dragu tvoju.
Ka bi tebi virna bila?
Obiližje šta mi dade,
Odnese ga sinje more,
A ja tebi sve pridade, 35
Šfakod narav dati more!
„Ćeri luda i opaka,
„Što san tebi govorila?
„Ja prikaza tebi svaka,
„Nesrićna se porodila! 40
„Znadeš, uncut prinemili,
„Pokle teje zajubio,
„Tad se fali po Kaštili,
„Da te lice objubio!
„A! ne će mu lice raja, 45
„Nikadare znan viditi,
„Jer je prvi on kanaja,
„Svuda ću ga proglasiti!
„Ti sto puti ubijena
„Radi njega već bijaše, 50
„Ti od kuće progonjena
„Sam čas mira ne imaše!
„A ko će te sad uzeti,
„Ko li jubit lice tvoje!
„Licumirac ti prokleti, 55
„Da te kune dostojno je?
„Čisto dite! šta ućini,
„Od nesritnje tvoj' naravi?
„Kako jadan ne procini,
„Tvoju virnost u jubavi? 60
„Tvoje glende sad su jadi,
„Ke si većma provodila;
„Ma krivi su sve pokladi,
„Rad nji sve si izgubila!
„Kad san, ajme, ja mislila, 65
„Da ću tebe mlad' udati,
„Ufanje san izgubila
„Nit ufanja mog' imati!
„Jer ne budeš žena' noga,
„Za kog plačeš dan i noći, 70
„S koga plač te prinemoga
„S koga tareš svak ip oči;
„Tvoja majka s ovog svita,
„Prižalosna diliće se!
„I plakaće toga cvita, 75
„Ki već kasno udaće se!
„Tvoji barbi prinemili,
„Suproć tebi svi bijaju,
„I misleći u svoj sili
„Uzveličat tvoj' udaju: 80
„Ali mudar kaštelanac,
„Na privaru nastojaše,
„Ne ti pridrit oni klanjac
„Ki u prikor njemu staše.
„Dvore meti, kuću peri, 85
„Tere radi ćak do zore,
„Brod i vesla vazmi, ćeri,
„Ter prodiri sinje more;
„I ne bi li srića koja
„U jidrenju takon tvome 90
„Nanila te pram doseću,
„Srid Kaštila dragu tvome.
„I da bi mu mogla reći:
„Lika podaj rani mojoj!
„Prosti, prosti, od svi veći 95
„Prosti tužnoj Zani tvojoj!
„I štokod san učinila
„Radi tvoga sve jubjenja,
„Dosta san ti sagrišila,
„Sad ti pitan oprošćenja!" 100
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
