Glavu steže Jovanbegovica,
Glavu veže, dukate priteže;
Jovanbeg joj drži ogledalo:
„Liepa ti si, vierna ljubo moja!
Još da imaš od srdca evlada, 5
Tri put bi mi draža srdcu bila“
Na to se je ona nasmijala,
Pa govori begu Jovanbegu:
„Sebe ženi, a mene udaji.“
To je Jovo jedva dočekao, 10
Pa on piše listak knjige biele,
Pak je šalje pobratimu Risti:
„Kupi svate, pobratime Risto!
Kupi svate, hajde mome dvoru,
Na poklon ti vierna ljuba moja.“ 15
To je Risto jedva dočekao,
Pa sakupi gospodu svatove,
Pak on dođe Jovanbega dvoru,
Ter ođvede Jovanbegovicu. —
Kad je prošla godinica danah, 20
Rodi sina Ristanbegovica,
Zlatnih rukuh i zlatna perčina.
Kad to čuo beže Jovanbeže,
On otiđe Ristanovu dvoru,
Ter se penje kuli na pendžere, 25
Pa govori viernoj ljubi svojoj:
„Vrat’ se natrag! vierna ljubo moja,
Tri put ču te dukatim presuti,
Milo čedo mišćem i amberom.“
„Hajd’ otolen! beže Jovanbeže, 30
Nebih ti se natrag povratila,
Da bi mene u zlato okovo.“
Bosanski prijatelj, saderžavajući potriebite koristne i zabavne stvari. Urednik: I. F. Jukić Banjalučanin. Svezak III, Izdat troškom Matice Ilirske, u Zagrebu, Berzotiskom Antuna Jakića, 1861., str. 108.
